Organizovanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu

Akt o proceni rizika je sistematski dokument u kome se definišu sve potencijalne opasnosti i štetnosti kojima su zaposleni izloženi prilikom obavljanja svojih poslova. Procena rizika se radi za svako pojedinačno radno mesto. Izrada Akta o proceni rizika podrazumeva definisanje svih opasnosti i štetnosti kojima može biti izložen svaki radnik na svom radnom mestu.

Procena rizika se radi za radno mesto a ne za radnika. U toku procene rizika vrši se snimanje radnog prostora što obuhvata (izrada skica prostora, utvrđivanje vrste grejanja i klimatizacije u radnom prostoru, osposobljenost radnika za protivpožanu zaštitu i sl.). U toku izrade Akta o proceni rizika potrebno je izvršiti ispitivanje uslova radne okoline i oruđa za rad na osnovu Pravilnika o postupku pregleda i ispitivanja opreme za rad i ispitivanja uslova radne okoline (Sl. glasnik RS, br. 94/06 i 108/06).

U zavisnosti od radnog procesa uvek se organizuje ispitivanje mikroklime i osvetljenja dok se ispitivanje hemijskih i biloških štetnosti obavlja ukoliko priroda posla to zahteva. Gore navedenim Pravilnikom je precizno definisano koja vrsta oprema podleže obavezi ispitivanja (najčešće su to: viljuškari, dizalice nosivost preko 350 kg, kranovi, mašine za obradu metala i drveta i sl.). Na osnovu ugovora o radu, Pravilnika o sistematizacije radnih mesta (ukoliko postoji) i obavljenog razgovora sa po jednim predstavnikom za svako radno mesto pristupa se definisanju opasnosti i štetnosti kao i mera za njihovo otklanjanje. Postoje četiri nivoa rizika: nizak, srednji, visok i vrlo visok nivo rizika.

Za nizak i srednji nivo rizika niti poslodavci a ni zaposleni nemaju nikakva prava a ni obaveze. Ukoliko se neko radno mesto proglasi u kategoriju radnog mesta sa visokim rizikom onda se za njega trebaju pribaviti zdravstveni uslovi od službe medicine rada i na osnovu istih organizovati prethodni i periodični lekarski pregledi. Periodicitet lekarskih pregleda zavisi od osnova rizika ( rad na visini-12 meseci; hemijske štetnosti-12 meseci; rad sa računarom-36 meseci i sl).

Svaki pravni subjekat koji ima do 10 zaposlenih može organizovati poslove bezbednosti i zdravlja na radu na način što direktor donese Odluku da se on imenuje da obavlja poslove bezbednosti i zdravlja na radu. Direktor ne može preneti na drugog radnika obavezu da se bavi poslovima bezbednosti i zdravlja na radu. Preduzeća koja imaju više od 10 zaposlenih moraju jednog od zaposlenih poslati da položi stručni ispit u Upravi za bezbednost i zdravlje na radu. Ukoliko direktor preduzeća ne želi da neko od njegovih radnika polaže stručni ispit može sklopiti ugovor sa licencirnom agencijom koja je registrovana za poslove bezbednosti i zdravlja na radu. Ugovorom se u većini slučajeva definiše obaveza poslodavca da plaća usluge lica za bezbednost i zdravlja na radu na mesečnom nivou. Poslove bezbednosti i zdravlja na radu poslodavac može da obavlja sam u delatnostima trgovine, ugostiteljstva i turizma, zanatskih i ličnih usluga, finansijsko-tehničkih i poslovnih usluga, obrazovanja, nauke i informacija, zdravstvene i socijalne zaštite i u stambeno-komunalnim delatnostima, ako ima do deset zaposlenih i nije dužan da ima položen stručni ispit ( Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu član 37 stava 2.).

Osnovne obaveza lica koje preuzima da se bavi poslovima bezbednosti i zdravlja na radu su:

• vrši kontinuiranu kontrolu primene mera zaštite na radu u svakodnevnim radnim procesima;
• daje savete poslodavcu u smislu odgovarajućeg odabira potrebnih ličnih zaštitnih sredstava;
• vrši kontinuiranu edukaciju zaposlenih u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu;
• priprema povredne liste i sprovodi defnisanu Proceduru za prijavljivanje i obradu svih povreda u skladu sa postojećim zakonskim rešenjima;
• Obuka novih zaposlenih za bezbedan rad;
• Izrada dopune Akta o proceni rizika kao i svih eventualnih revizija dokumentacije iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu;
• Usaglašavanje postojećih Akata u skladu sa novim zakonskim rešenjima iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu….

Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu je definisao obavezu poslodavca da donese i određene normativne akte i dokumente.

1. Pravilnik o bezbednosti i zdravlju na radu

Svaki poslodavac je dužan da donese Pravilnik o bezbednosti i zdravlju na radu kroz koji se definišu osnovna prava i obaveze svih zaposlenih u organzaciji. Kroz Pravilnik o bezbednosti i zdravlju na radu se definišu i pojedinačne odgovornosti direktora, lica za bezbednost i zdravlje na radu kao i neposrednih rukovodilaca. Pravilnik o bezbednosti takođe defniše i pripadajuća lična zaštitna sredstava na osnovu donetog Akta o proceni rizika.

2. Program obuke zaposlenih za bezbedan rad

Program zaposlenih za bezbedan rad definiše osnovne elemente koji su neophodni za organizaciju i obuku zaposlenih za bezedan rad. Proces obuke zaposlenih za bezbedan rad obuhvata praktičnu i teoretsku obuku. Teoretska obuka sadrži upoznavanje radnika sa njihovim pravima i obavezama koje su proistekle iz Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu kao i iz ostalih merodavnih zakonskih normi (Zakon o radu, Zakon o zdravstvenom osiguranju, Zakon o mobingu i sl.). U narednoj fazi teoretskog osposobljavanja radnici se upoznaju sa pojedinačnim opasnosti i štetetnostima kojima su izloženi prilikom obavljanja svojih poslovnih aktivnosti. Nakon upoznavanja sa osnovnim opasnostima pristupa se upoznavanju radnika sa merama zaštite na radu za svaku prepoznatu opasnost. Praktično osposobljavanje polazi od praktične demonstracije pravilnih i nepravilnih postupaka u procesu rada uz naglašavanje potecijalnih posledica koje mogu nastati usled primene/ne primene definisanih mera za zaštitu na radu.

3. Izrada evidencija 1-14

Iz Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu prostiče obaveza da je svaki poslodavac dužan da vodi propisane evidencije od 1-14. Svaka evidencija se mora formirati a u zavisnosti o organizacije do organizacije popunjavaju se određene rubrike. Kao značajne evidencije izdvajamo i evidencije broj 1 (radna mesta sa visokim rizikom), 2 (radnicima koji su raspoređeni na radna mesta sa visokim rizikom), 3 i 11 (evidencija o povredama na radu), 8 i 9 (evidencija o izvršenim ispitivanjama uslova radne okoline i oruđa za rad).

4. Izrada Uputstava za bezbedan rad

Lice za bezbednost i zdravlje na radu je dužno da izradi neophodna Uputstva za bezbedan rad i da sve zaposlene upozna sa istim. Uputstva za bezbedan rad se formiraju za oruđa za rad koje koriste zaposleni kao i za sve radne procedure koje radnici koriste prilikom obavljanja svojih radnih aktivnosti

Svaki pravni subjekat koji ima do 10 zaposlenih može organizovati poslove bezbednosti i zdravlja na radu na način što direktor donese Odluku da se on imenuje da obavlja poslove bezbednosti i zdravlja na radu. Direktor ne može preneti na drugog radnika obavezu da se bavi poslovima bezbednosti i zdravlja na radu. Preduzeća koja imaju više od 10 zaposlenih moraju jednog od zaposlenih poslati da položi stručni ispit u Upravi za bezbednost i zdravlje na radu. Ukoliko direktor preduzeća ne želi da neko od njegovih radnika polaže stručni ispit može sklopiti ugovor sa licencirnom agencijom koja je registrovana za poslove bezbednosti i zdravlja na radu. Ugovorom se u većini slučajeva definiše obaveza poslodavca da plaća usluge lica za bezbednost i zdravlja na radu na mesečnom nivou. Poslove bezbednosti i zdravlja na radu poslodavac može da obavlja sam u delatnostima trgovine, ugostiteljstva i turizma, zanatskih i ličnih usluga, finansijsko-tehničkih i poslovnih usluga, obrazovanja, nauke i informacija, zdravstvene i socijalne zaštite i u stambeno-komunalnim delatnostima, ako ima do deset zaposlenih i nije dužan da ima položen stručni ispit ( Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu član 37 stava 2.).

Osnovne obaveza lica koje preuzima da se bavi poslovima bezbednosti i zdravlja na radu su:

• vrši kontinuiranu kontrolu primene mera zaštite na radu u svakodnevnim radnim procesima;
• daje savete poslodavcu u smislu odgovarajućeg odabira potrebnih ličnih zaštitnih sredstava;
• vrši kontinuiranu edukaciju zaposlenih u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu;
• priprema povredne liste i sprovodi defnisanu Proceduru za prijavljivanje i obradu svih povreda u skladu sa postojećim zakonskim rešenjima;
• Obuka novih zaposlenih za bezbedan rad;
• Izrada dopune Akta o proceni rizika kao i svih eventualnih revizija dokumentacije iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu;
• Usaglašavanje postojećih Akata u skladu sa novim zakonskim rešenjima iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu….

Privredno društvo TIM PROTEKT d.o.o. takođe organizije ispitivanje uslova radne okoline i oruđa za rad. Ispitivanja obavljaju licencirane organizacije.